Udaje se Jula

c839e4f2-6416-4054-b78e-aee2a2a2f290_560_420

Udaje se Jula

Originalna priča

Svadba u Banatu… Udaje se Jula za Crnogorca. Veliki sto u dvorištu, za stolom puno gostiju. Sa jedne strane stola sve Crnogorci, ima ih jedno dvadeset sa još 40 kila ordenja. Sve se to nagnulo na stolu od težine. Sa druge strane stola sede Lale, lepi i debeli. Ustaje jedna starica, pridržava se štapom i počinje svoj govor:
– Ova vaša Jula ima čast što ulazi u ovako slavnu familiju. Naš Blažo je sin palog borca, narodnog heroja, čiji je deda raščeravao Turke na buljuke kod Mojkovca. A njegova sestričina, od Baja Stričevića njegovog šure snaja, što je pradjed njegove babe protjera Mededovice, jer je njihovo pleme bilo spremno na sve. A njegova teta, što je onog Miljana, Dragorovog sina, što je na Durmitoru izda’ strica Milica, e da jebe oca izdajničkog, posekla kano tikvu, a nju, vaša Jula treba da je sretna što ulazi u ovakvu slavnu familiju, tako da kažem…

Crnogorska verzija

A ono ti je bila svadba u Banat, da je nije bilo niđe! Doša’ naš Blažo da priženi njihovu Julu. A naš ti je Blažo, visok ka’ Lenjin, otac mu narodni heroj, borac još od septembra 1945. Kad smo šjeli za sto, sa naše strane sve soko do sokola, e da sabiramo, ne bi Turaka i mrtvijeh Talijana prebrojali, da jebe oca ocinjeg! I Micun, njegov stričević, što je održa’ govor, ne bi ga ni Njegoš bolje održa’! E, ali Mededovice i njino pleme što izda’ strica Milica, no da ne pričamo sad o tome! A jado moj, a svi ordenje stavili, pa se sjaji, ka’ reflektore da su uključili. A ravno ti je kod njih, jado, da ravnije ne može bit’! A nu, a Julin otac održa’ kratki govor, no je reka’ da je Jula poštena djevojka, e da su svi koji su se družili s njom, bili zadovoljni! E, tako i treba da bude, kad ulazi u ovako slavnu i poštenu crnogorsku familiju! Živjeli!

Lalinska verzija

Moram ti kasti, jebeš ga, sad kad je sve prošlo, da smo Julu nekako udali! Da je našla nekog našeg, nije! Da je našla nekog bogataša, nije! E, jebeš ga! Našla nekog Crnogorca, ali taj je, jebeš ga, pothranjen! Jula može da ga stavi pod mišku! I došla ti njegova familija, skoro sva, mogu ti kasti, al’ da ih staviš sve na kantar, bili bi teški kao kum Pera i njegova Juca! I naneli gvožda nekog, kažu ordeni, jebeš ih, svi se savili do zemlje, ali ne skidaju! A zet, nema ga triest kila sa krevetom! Al’ nagojićemo mi to! Naša Jula, kako kuva i nogu od stola bi ugojila! I moram ti kasti, il’ sam ja to pogrešno razumio, a ne bih voleo, da oni volu da se svađaju! I posvađali se sa nekim, jebeš ga, medvedima, pre trista godina! I imaju neku babu, daleko bilo, koja maše nekom sabljom! I sad oni se hvalu da je ona, o maj, neku glavu odsekla! Al’ nisam shvatio da je otišla u zatvor! Čudan neki narod, da ga jebeš!

Mađarska verzija

Ja sam ti, moj Radmila, bio na svadbi kod Lalin ćerka Jula. Što sam se rasplakao od sreće! Moj Janoš se najviše rasplakala! Kaže nema više, učiš kod Jula! A mnogo vremena su zajedno učiš! I bili tamo neki Crna Gorica gosti! Mnogo lepi jebač, ja namigneš tebi, moj Radmila! Ja samo zadigneš suknjo, oni samo izbečiš beonjaca! A mladoženja, moj Radmila, to ne izdržiš u krevet ni pet minuta! Ja to mogu polomiš sa jedna ruka! Joj, ištenem! A bilo tamo neki oficir, sa fino sabljica i jedno veliko mustaš! Već se dogovorilo da idemo šetamo Dunav kej! Joj Radmila, seretlek!

Bosanska verzija

Joj, jarane, jesam bio na dobrom derneku. Mesa kao drva. Jeste da je bila krmetina, al nemoreš piti gologuzo. A cuga prava!!! Iznio čovjek vina, a neki Crnogorci donijeli domace loze. Jarane, jest da im je loza dobra, al što oni mogu da seru to malo ko more. Kad su pričali, matere mi, ko da sam ne znam ni ja šta… Samo sam se zajebo I presjeko sa pivom i evo sad me glava rastura. Znam da ne ide vino i piva, al, jebiga, zinula guzica… Aaaa… zar ti nisam rekao… ama ona kurava Jula se udala za nakog Crnogorca, a on… K’o da ga je poplava izbacila, matere mi!

Beogradska „argo“ verzija

E, jeb’o te, što je bila žurka kod Majine cimerke Jule! Nisam se bolje provela odavno, jeb’o te! Ona se udala, jeb’o te, za nekog Montenigera, sine, a on visok metar i žilet, Lenjin je za njega Hakim Olajdžuvon! Pa došli svi sa nekim gvoždem na sakoima, keva da mi duška pred dragstorom! Pa kad su seli za sto, jeb’o te, to se zatreslo kao zemljotres, čale da mi jede pesak! A onda matori Monteniger poče da kenja, fol oni karali Turke, jeb’o te! Pa sine, njih mrzi da podignu ruku, a ‘oće ovamo da sjebu Turke! Pa su karali Nemce i Italijane, možda sine, ali u trci na sto metara u beganju! E da vidiš, na kraju, jeb’o te, kad ih je Julin matori zajeb’o! Ma znaš, da je Jula radodajka, ona se sažali na svakog frajera, jeb’o te, da mu svega dok si rek’o britva! A što da ne? Jednom se živi, mada ovi kenjaju da je nebeski život večan! A je l’ se javio neko otud razglednicom? Nije! Je l’ posl’o neki paket? Nije! Mi da se naživimo ovde, sine, a oni neka se čuvaju za gore! Bole me riba!

Pirocansko-Niško-Vranjanska verzija

Beše svadba u Banat. Tamo sam išao kod svastike na spavanje, takoj da ništa nesam plateo. Piće ponesoh što ga dobih od doktor Nestorović, takoj da ni tuj neka ženska ti zakači ovoličnu grančicu i moraš da gi davaš pari!!! Mame im ga nemadoh dve po pet, inače bih spasiv peticu! JOOOOJJJJJ! Sedoh za sto, muzika na uvce, eve što ću da gi dam dinar! Ama, ovaj sa harmoniku me gleda k’o siroma’ slaninu! Šta sam mu skriveo? Ništa! Nego, ‘oće pari, bato! Ko da gi berem sa komšija Tošinu kajsiju! A hrana, ubavaaaaaaaa! I to, meso, bre! Sve džaba! Izeo sam deset parce, stomak sam napuneo do grlce! I jagnjetina, bre, to ni Draža nije imao takoj! Al’ me zaklaše načisto sa njihovi običaji! Mnogo bre ovi severnjaci rastrošni! Kad naiđe mladina kecelja, pa mladina pogača, LELEEEEEEE! Samo gu davaš pari! Ode mi sto dinari, neće se oporavim pet godine! A, mladoženja, da gu li jebem, gu ne poznavam! Mršavoooooo, bre! Koj li ga ‘rani, ne znavam! A, mlada, lepa, ima šta da zagrliš! I kuva, bre! Kad se vračav u Pirot, umal’ me šlog ne zavati! Poskupeše železnicu, u jeba’ ti ja budale! Ko sa metro da se vračav Pirot! Če razmislim sledeći put da idem!

Verzija novinske kuće „Bolikita“

Kako javlja „Fan-jug“, u selu Donja Bundeva, održana je crnogorsko-vojvođanska svadba. To je još jedan dokaz da nacionalne barijere ne mogu da zaustave ljubav. Pred oko 1800 gostiju, goste je pozdravio Predsednik opštine Gornja Bundeva, Dr. Miloje LovaDoKrović i poželeo im dug i srećan život, pun dece, jer deca su naše najveće bogatstvo u ovako teškim trenucima za našu zemlju. Izloženi svakojakim pritiscima, često neizdrživim uslovljavanjima, ponekad i otvorenim pretnjama, a sve to na ivici incidentnih situacija, naši mladenci su ipak odlučili da se uzmu. Na kraju je lokalna radio-stanica naručila pesmu za mladence „Šta će ti mozak, kada imaš lovu, bolje budi glupak, slušaj pesmu ovu“ u izvođenju estradne umetnice Tucajke Cukadžić Šević Nakitanović.

Verzija lista „Vaša Bitka“

U selu Donja Bundeva, pred 50 ljudi, u dvorištu domaćina Ace Vrsajkova, proslavljala se svadba dvoje mladih – mlade Jule i mladoženje Blaže. U veseloj atmosferi, goste je pozdravio stari crnogorski ratnik Micun, a zatim i mladoženjin otac Aca. Crnogorsko-vojvođanska svadba je protekla u veoma vedroj atmosferi, a lokalna radio stanica je emitovala besplatnu pesmu u čast svatova. Zdravicu je održao i član Demokratske Partije Srpskog Radikalnog Pokreta Obnove Veoma Leve Strane Futoškog puta Socijalističkog Predgrađa Srednje Bundeve.

Hrvatska verzija

Čuj, stari, pir ti bil vu ne’akvem Banatu! To ti je hrvatska Vojvodina, ne? Kaj me gledaš tak? Ti ne znaš povijest? Još je nadvojvoda Karlo, on ti je bil Hrvat, kaj ne, još tisuću dvijesto pedeset i pete godine, potpisal vu Zagrebu dekret da je Vojvodina hrvatska zemlja! I bil ti je strašno lijep pir, za ne vjerovati, stari moj! I znaš kaj? Julina ti je majka Hrvatica! Je, je! Ozbiljno ti govorim! Ona ti je bila tak lijepa, bila ti je vu crvenoj haljini i bijeloj bluzi, prekrasno, kak šahovnica, ti bokca! A ženik, to ti moram posebno reć! On ti ni visok, tak, šlang bih rekel, sto postotni Hrvat! Crnogorci su gorski Hrvati! Kaj? Ne slažeš se? Ti bokca, pa Boka Kotorska, to ti je bil Gospin Zaljev prije sto godina! Je, je, kaj ne znaš za Sabor vu Ninu, tisuću osamsto devedeset i pete godine? Pa ti niš ne znaš! Joj, pa glazba na piru! Oni su ti svirali stare gradske pjesme! Sve stare zagrebačke, stari moj, sve stare zagrebačke! Četir’ konja debela, jašu sve do Zagreba! Sinoć kad je pao mrak, pošla cura u Kiseljak! Osam tamburaša sa starog Maksimira! I još ti nekaj moram reć, stari moj! Sandžak je hrvatski! Nedvojbeno!

NATO verzija

Poslije uspješnih pregovora gospodina Ace i gospodina nar. her. Micuna, dogovoreno je sljedeće:

1. U roku od sljedećih 96 sati NATO neće zaplijeniti nijednu svinju iz obora!
2. NATO šalje promatrače u spavaću sobu gospode Jule i gospodina Blaže!
3. Ovo neće ugroziti uspješan seksualni život ovo dvoje, samo što će svake noći uletati u sobu – vrabac! On će biti, naravno, nenaoružan!
4. Ukoliko mladenci omanu, promatrači se mogu umiješati, ali samo jedan po jedan! Nikako svi odjedanput!
5. Spavaća soba Blaže i Jule time ništa ne gubi, naprotiv, to je u crnogorskom interesu, jer je Blažo malo zanemoć’o!
6. Miješanje sa zadnje Juline strane bit će smatrano provokacijom!
7. Ne bude li pameti, bit će sranja! Ukoliko Blažo pretjera i Jula ostane u drugom stanju, onda:

1. Gospodin Vesli Klark prihvaća da bude kum!
2. Ako bude žensko, zvat će se Nata, ako bude muško, zvat će se Natanijel!
3. U svim ostalim varijantama zvat će se ?ekna!

Ovaj Sporazum je u duhu ranijeg razgovora Aca-Micun i sačinjen je u četiri kopije! Ako se domaćin ne pridržava Sporazuma, važi točka 7 i to onaj dio iza zareza!

Životinjska verzija

Onaj komarac Blažo se oženio onom kobilom Julom. Bilo je tu stoke na svadbi koliko hoceš! Kum Voja se usvinjio k’o vepar, a onaj orangutan Zoki je samo baljezgao onoj kravi Jeleni na uvo. I drpao je ispod stola, a ona se smejala k’o koza. Stari jarac Micun je meketao nešto o istoriji, ko je koga ubio, ko je koga posek’o, a gosti su spavali k’o jaganjci. Onaj nilski konj Aca je odbrusio nešto u stilu da se Jula jebe k’o štuka, a onaj som je na to cutao! I na kraju ono govedo Milutin, koji izgleda kao namerno probuden konj, cim su mu rekli da treba da peva pozdravnu pesmu mladencima, usr’o se k’o grlica!

PSOVAČKA VERZIJA

Udaje se Vojvodanka za Crnogorca! E, jeb’o kombinaciju! E, do kurca! Em su me prvo ujutru probudili pre šest sati, nabijem ih sve na kurac nepotkovane, em su me obukli k’o paradnog konja, a ne volim odelo, jebem li im rogatu tetku na ‘rapavoj dasci! Pa onaj pijani Steva – tako me je mučki budio, k’o da sam pilot NATO pakta, jebem li ga intenzivno, pa unakrst! A ovi gosti sa ordenjem – sve moj do mojega! A mladoženja? K’o da ga čale izdrk’o na lopati! Mlada? K’o jebana, pa napuštena! Ma gde sam ja ovo dopao, sestru li im jebem pokrajinsku? Ali zato, bato, klopa i piče – čista desetka! Usr’o sam se od piva – definitivno! Posle prvih 25 komada nisam znao gde sam! Tek sam tad mog’o da svarim kumu! Pa ono, sine, ne bi jeb’o ni na ringišpilu! A pogled joj je u pičku materinu – kupus gleda, meso vadi! To ne bi jeb’o ni u samoodbrani! Ali zato muzika – čisti intelektualci! Da si vid’o pevaljku! Stereo pevačica – po dva kurca joj vire iz svakog oka! A pesme – suva poezija: „Dubok bunar, a zelena kofa, moj se Mile na mašinu šiša!“ A onaj harmonikaš ‘oce da me jebe na suvo! A mislim se, mamicu ti jebem da ti jebem zguza, ti ćeš meni da otimaš pare! Samo sam ga pozvao da priđe i posle, ceo dan mi nije prilazio! Znaš šta sam mu rek’o? Ne znaš? Šapnuo sam mu na uvce: „Ako me još jednom budeš maltretirao sa tim kukumavčenjem para, jebaću ti mrtvu kevu na ranjenoj sestri na očevom grobu, pizda li ti materina džulovska, jeb’o te konj u glavu seljačku! A sad se razidi, intelektualac!“

Related Post

Leave a Comment

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *